Godinama merimo napredak kvantnog računarstva brojem kubita i stopom grešaka. Nova studija postavlja drugačije pitanje: ko će uopšte sesti za tu mašinu — i šta od nje mora da razume?

Istraživači sa Tehničkog univerziteta primenjenih nauka u Regenzburgu, Tehnološkog instituta u Karlsrueu, Nacionalne laboratorije Argon, Tehničkog univerziteta u Minhenu i Delftskog univerziteta objavili su rad u kome pokušavaju da opišu buduće korisnike kvantnog softvera. Rezultat nije jedan „prosečan korisnik”, već jedanaest različitih profila — persona — sa bitno različitim potrebama, jezikom i očekivanjima.

Jedanaest profila u tri porodice

Persone se prirodno grupišu u tri grupe, prema tome šta korisnika zapravo motiviše: komercijalni cilj, naučno pitanje ili tehnički zadatak.

Primena i poslovanje. Ovde su poslovni korisnici, rani usvojioci tehnologije i državni izvođači. Njih ne zanima kako izgleda kvantno kolo — zanima ih da li se problem rešava, po kojoj ceni i u kom roku.

Nauka i istraživanje. Tu su fizičari, hemičari, inženjeri simulacija i istraživači iz drugih oblasti. Oni imaju konkretan naučni model i traže alat koji ume da ga izračuna — a da pritom ne moraju da postanu stručnjaci za kalibraciju hardvera.

Tehnologija i infrastruktura. Poslednju grupu čine graditelji platformi, dizajneri kvantnih algoritama, HPC inženjeri i programeri ugrađenih kvantnih sistema. Njima je potreban pristup najnižim slojevima: impulsima, rasporedu instrukcija, topologiji čipa, integraciji sa superračunarima.

Isti računar, različiti nivoi apstrakcije

Ključni zaključak studije nije lista imena, već ono što iz nje sledi za softver. Poslovnom korisniku treba interfejs koji sakriva kvantnu fiziku — nešto što liči na servis u oblaku ili na biblioteku koju pozivaš iz Pythona. Dizajneru algoritama treba upravo suprotno: potpuna kontrola nad detaljima koje bi svi drugi rado zaboravili.

Autori to formulišu kao zadatak za graditelje alata: treba odlučiti koji delovi mašine moraju da ostanu vidljivi svakom tipu korisnika, a koji smeju da nestanu iza poznatog softvera. Loše postavljena granica znači ili igračku bez moći, ili moćan alat koji niko izvan laboratorije ne ume da koristi.

Tri horizonta za firme

Za poslovnu primenu studija skicira putanju u tri koraka:

• Kratkoročno — pilot-projekti, u kojima se mora pažljivo pratiti šta konkretan kvantni sistem uopšte može.
• Srednjoročno — skaliranje uspešnih eksperimenata na realne industrijske probleme.
• Dugoročno — kvantno računarstvo postaje obična infrastruktura, koja se ocenjuje kao i svaka druga: po ceni, vremenu izvršavanja, kvalitetu rezultata i poslovnoj vrednosti.

Koliko ovome verovati

Autori su, na svoju čast, vrlo otvoreni o ograničenjima. Materijal je prikupljen kroz fokus-grupu sa 24 stručnjaka na Dagštul seminaru o kvantnom softverskom inženjerstvu 2024. godine i kroz devet polustrukturisanih intervjua (15–40 minuta) na IEEE konferenciji o kvantnom računarstvu 2025. Beleške su vođene ručno, bez audio-snimaka, a učesnici su birani prigodnim uzorkovanjem — svi iz već postojeće kvantne zajednice.

Drugim rečima: ljudi koji dolaze na kvantne konferencije verovatno nisu tipični budući korisnici. Sami istraživači zato svoj rad nazivaju „hipotezom o personama” koju tek treba proveriti širim istraživanjem. To je poštena ograda — i razlog da se lista čita kao mapa za razmišljanje, a ne kao tržišna prognoza.

Zašto je ovo važno

Poruka koja ostaje jeste da uspeh kvantnog računarstva neće zavisiti samo od hardvera. Mašina sa više kubita i manje grešaka ostaje neupotrebljiva ako je jedini način da se do nje dođe — biti fizičar. Ono što nedostaje je sloj softvera koji svakom od ovih jedanaest profila govori njegovim jezikom.

Za nas koji učimo i predajemo kvantno programiranje, ovo je koristan podsetnik: ne postoji jedan „kvantni programer”. Postoji neko ko piše kolo, neko ko poziva gotov algoritam, i neko ko samo želi rezultat u tabeli. Sva tri puta su legitimna — i sva tri traže drugačiji udžbenik.

Prema tekstu „Who Will Actually Use Quantum Computers? Study Identifies 11 User Types”, The Quantum Insider, 21. avgust 2026. Ovaj tekst je autorska obrada PsiMosaic redakcije i ne prenosi originalni članak u celini.